O Svetskom danu zaštite životne sredine – 2010.

Programom UN za životnu sredinu (United Nations Environment Programme –UNEP) se od 1972. godine širom sveta obeležava 5. juni kao Svetski dan zaštite životne sredine,  ove godine pod sloganom  „Biodiverzitet – mnogo vrsta - jedna palaneta - jedna budućnost“.

U oktobru 2009. određen je Pittsburgh (SAD)  kao grad domaćin za obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine 2010. gde će se istaći tema „Biodiverzitet – ekosistemi i zelena ekonomija“ obzirom da se ovaj grad pokazao kao centar razvoja regiona.

Na našoj planeti je živi svet vrlo raznovrstan tj. sa visokim stepenom biodiverziteta. Identifikovano je nešto manje od 2 miliona bioloških vrsta. Ljudska vrsta je samo jedna od njih, a ima veliki uticaj na sve druge vrste. Razvojem civilizacije i uticajem na životne faktore činimo da neke vrste nestanu pre nego što budu otkrivene i proučene.

Iz  tih razloga je UN proglasila 2010. kao internacionalnu godinu biodiverzitteta kako bi upozorila svet na važnost očuvanja i smanjenje ugrožavanja biodiverziteta zbog sigurnije budućnosti za opstanak čoveka. Ovogodišnja tema Svetskog dana zaštite životne sredine je apel za što hitnije spašavanje biodiverziteta i života naše planete. Svet bez biodiverziteta i bogatstva živog sveta ne bi opstao i bio bi osuđen na nestajanje.

Biodiverzitet je relativno novi pojam koji se koristi od 1985. godine kao varijetet života  i reakcija živog sveta na uslove sredine. Biodiverzitet Zemlje sačinjavaju milioni jedinstvenih vrsta organizama koji su proizvod evolucije milijardama godina.

Biološki diverzitet ili biodiverzitet je raznolikost, promenljivost, varijabilnost bioloških oblika, pojava i procesa u okviru živih organizama i ekoloških kompleksa čiji su oni deo.

Biodiverzitet kao raznolikost živog sveta je odgovor evolucije na promenljivost ekoloških faktora.

Nauka još ne zna precizan broj bioloških vrsta na Zemlji. Govori se o cifri oko 1,8 milion vrsta mada neki  procenjuju da ih je mnogo više, oko 100 miliona. Takođe se procenjuje se da dnevno nestane sa Zemlje od 150 do 200 vrsta.

Uvek su postojali u istoriji planete periodi izumiranja, ali ovo vreme izumiranja vrsta je duže nego bilo koje u poslednjih 65 miliona godina. Poslednji period je bio doba iščeznuća dinosaurusa.

Vrste nestaju u najkraćem mogućem roku u odnosu na geološku istoriju i najčeće je to uzrokovano ljudskim aktivnostima. Eksperti su procenili da je ovo nestajanje  1000 do 10.000 puta brže od prirodnih procesa nestajanja vrsta.

U Crvenoj knjizi od 2009. godine 17.291 vrsta su okarakterisane da su pod velikim rizikom da nestanu. Na listi ugroženih vrsta je 21% poznatih vrsta sisara, 30% vodozemaca, 12% ptica, 28% gmizavaca, 37% riba, 35% beskičmenjaka i 70% do sada poznatih vrsta biljaka.

Ima više razloga za nestajanje pojedinih vrsta.

1. Promena klime utiče direktno i indirektno na biodiverzitet jer izaziva promene u ekosistemima. Podizanje nivoa mora, poplave, erozija, požari, suše, vetrovi, ostale vremenske nepogode kao padavine, mogu izazvati socijalne posledice, velike promene i poremećaje u poljoprivredi i ekonomskim odnosima. Od 20 do 30% biljnih i životinjskih vrsta je u opasnosti ukoliko se globalna temperatura  poveća za 1,5 do 2,5°C. Posebno su grožene ptice, beli medvedi, pingvini i neke vrste insekata

2. Destrukcija, uništavanje i gubljenje staništa. Ovo je jedan od najvećih pretnji biodiverzitetu. Nestanak staništa je direktno povezan sa uticajima čoveka na zemljište, a onda i na živi svet.

3. Najezde novih vrsta. Unošenje egzotičnih vrsta i njihovo premeštanje iz prirodnih sredina u druge predele i gradove je treći veliki razlog gubitka biodiverziteta.

4. Prekomerna eksploatacija. Prekomerni lov i ribolov mogu brzo dovesti do pada broja jedinki u populacijama što remeti biološku ravnotežu.

5. Promene u sastavu ekosistema. Vrste i njihove interakcije u ekosistemima je bitno održati zbog njihove uspešne evolucije u budućnosti.

6. Zagađenje i kontaminacija. Biološki sistemi utiču lagano na promene u njihovoj životnoj sredini, ali zagađenja i njihova kontaminacija uzrokuju ireverzibilne pojave i štetne procese u živom svetu.

Postoji više vidova i načina ugrožavanja biodiverziteta koji su najčešće posledica direktnih ili indirektnih aktivnosti čoveka. Ugrožavanje biodivrziteta predsavlja:

Prekomerna eksploatacija bioloških vrsta i trgovina njima

Ekocid

Uništenje vrsta krivolovom

Uništavanje staništa kopnenih i vodenih ekosistema (neplanske seče šuma, hidromelioracioni radovi)

Razvoj poljoprivrede sa neprimerenim korišćenjem hemijskih sredstava, agrotehničkih mera (veštačka đubriva, pesticidi, paljenje..)

Igradnja veštačkih akumulacija

Zagađivanje voda, vazduha, zemljišta, otpadnim vodama, gasovima, čvrstim otpadnim materijama

Korišćenje neobnovljivih izvora energije koja izazivaju globalno zagrevanje planete

Urbanizacija i saobraćaj

Neplanirani turizam.

Razlozi za očuvanje biodiverziteta su brojni. To su:

• Opstanak života i čoveka u izmenjenim uslovima sredine
• Održavanje ekološke ravnoteže i procesa u ekosistemima
• Veći  izbor hrane za čoveka i životinja
• Izvori novih gena značajnih i potrebnih za poljoprivredu, stočarstvo, veterinu, medicinu, farmaciju
• Očuvanje zdravlja ljudi
• Izvori novih gena i vrsta za stvaranje novih supstanci i raznovrsnih materijala za upotrebu u najširem smislu
• Mogućnost obnove i remedijacije oštećenih predela
• Razvitak raznih nauka
• Ekonomski razlozi u privredi i turizmu
• Estetski razlozi u urbanizmu i turizmu

Posebno je važan zdravstveni značaj biodiverziteta:

Delovanje čoveka može uticati na brojne promene u životnoj sredini što uzrokuje promene u biodiverzitetu koje se ispoljavaju kao promene u rasprostranjenosti i arealima populacija i vrsta i vodenih i terestičkih ekosistema. Ove pojave mogu indirektno uticati na zdravlje ljudi tj. pojavu i širenje određenih bolesti koje su povezane sa živim svetom prevenstveno životinjama i mikroorganizmima. Jedan broj infektivnih bolesti, zoonoza i vektorskih bolesti kao i neki poremećaji zdravlja kao što su alergije, indirektno ili direktno zavise od različitih promena u biodiverzitetu.

Više od 60% stanovništva zavisi neposredno od biljaka od kojih se prave lekovi za njih.

Zaštitu i održivost biodiverziteta je neophodno hitno sprovoditi.

Ima li rešenja?

• Pokretanje “zelene ekonomije” koja isključuje  zagađivanje životne sredine
• Povećanje zaštićenih prirodnih površina kao što su  nacionalni parkovi i prirodna dobra
• Zakonska regulativa i konvencije na međunarodnom nivou
• Edukacija stanovništva za življenje sa pravilnim odnosom prema živom svetu
• Razvijanje eko-turizma i drugih aktivnosti u interesu zaštite biodiverziteta
• Održivi razvoj
• Identifikacija koristi od očuvanja i zaštite biodiverziteta i životne sredine za pojedine interesne grupe u lokalnim zajednicama
• Ekonomska i socijalna podrška lokalnim zajednicama u očuvanju prirodnih staništa i okruženja

Zaštita biodiverziteta obuhvata zaštitu živog sveta i njegovog staništa i okruženja i može se ostvariti kroz niz aktivnosti kao što su:

• Očuvanje ekosistema
• Uzgajanje ptica, divljači, riba i kontrolisani lov i ribolov
• Obnova degenerisanih staništa
• Upravljanje kvalitetom životne sredine (upravljanje otpadom, prečišćavanje otpadnih voda, reciklaža i ekološki monitoring)
• Razvoj održive poljoprivrede
• Obnova šuma
• Hidromeliracioni radovi po principu upravljanja vodama
• Vodosnabdevanje iz različitih izvora po principu planskog korišćenja voda
• Uurbanizacija po principu održivog razvoja
• Smanjenje zagađenja životne sredine korišćenjem obnovljivih izvora energije
• Kontrolisani rekreativni, zdravstveni, ekološki i tranzitni turizam
• Zakonska regulativa i konvencije
• Čuvanje bioloških vrsta ex-situ

Šta možemo učiniti?

• Obezbediti nauci, politici i donosiocima odluka da ispune svoje važne uloge u ovoj oblasti.

• Ekonomisti imaju velike koristi od  konzervativnih delatnosti i aktivnosti, ali je neophodno da budu upućeni i ubeđeni argumentima da se prestroje na realizaciju i korišćenje prirodnog potencijala biodiverziteta u sferi lokalnih i nacionalnih interesa.

• Preispitati svoje izbore i stil života i obezbediti prostor za vrste koje naseljavaju našu planetu. Nema sumnje da je 2010. godina kao internacionalna godina biodiverziteta jedinstvena prilika da razumemo značajnu ulogu biodiverziteta i zaustavimo njegovo ugrožavanje u cilju održivog razvoja.

• Prevazilaženje opasnosti od ugrožavanja biuodiverziteta je moguće uključivanjem svih zemalja u međuregionalne i globalne integralne procese koji su usmereni ka očuvanju životne sredine.